INFORMACIJE NA  064 00 50 141

Osnovne stvari o gajenju beloga luka

Jedna od standardnih poljoprivrednih kultura koja je tradicionalno zastupljena na našim prostorima je beli luk. U jednom trenutku je tržište bilo preplavljeno sa robom iz uvoza, međutim usled lošijeg kvaliteta, sad se u ponudi može pronaći samo beli luk gajen na ovim prostorima.

To je karakteristična vrsta među lukovima, gaji se kao jednogodišnja biljka i razmnožava se samo vegetativno. Međutim, ima dosta stavki koje su slične kao kod ostalih lukova, a to je potreba za poštovanjem plodoreda da bi se smanjile štete od insekata kao što je lukova muva

Principi gajenja

Glavica beloga luka je podeljena na desetak češnjeva koji su međusobno gusto pripijeni i zajedno čine kružni oblik. Svaki češanj je obavijen zaštitnom ljuskom i još su svi zajedno obavijeni i povezani zajedničkom zaštitnom ljuskom

Za razliku od crnog luka koji se može razmnožavati semenom beli luk se razmnožava samo vegetativno. Da bi nikao beli luk, u zemlji se sadi jedan češanj iz glavice. Iz tog razloga je od ukupno dobijenog roda ostaviti oko 20% za setvu u narednoj sezoni.

Ovde se dolazi do veoma bitnog principa, a to je da češanj treba biti krupniji sa prosečnom težinom od oko 5 grama. Ukoliko se posade oni koji su manji po težini dobijaju se manje glavice na kraju.

Sadnja i vađenje se mogu obavljati mašinski i ručno. Mašinski način vađenja se primenjuje ukoliko je luk namenjen za dalju preradu, dok se ručno vađenje obavlja kad se namerava prodaja u glavicama.

Kao mladi luk

Ovakav način gajenja nije toliko zastupljen kao kad je u pitanju crni. Razlog za to je specifičan miris koji biljka ispušta kada se ošteti, a koji dolazi od eteričnih ulja.

Biljka se sadi u jesen ili proleće i bere se u periodu pre nego počne da formira glavicu. Taj specifičan miris koji  je prepreka za većinu ljudi, je ipak privlačan nekima i oni ga ističu kao razlog zašto više vole mladi beli luk od crnoga.

Za proizvodnju mladog belog luka se koriste posebne sorte selektovane za tu namenu i dosta često je ta proizvodnja organizovana u plastenicima.

Jesenja sadnja

Proizvodnja kad se sadi u jesen je manje zastupljena, pošto je potrebna veća količina semena, a dobija se manji prinos u glavicama. Razlog zašto je potrebna veća količina semena je taj što se koriste krupniji češnjevi, usled toga što deo hranljivih materija se izgubi usled zime i mirovanja na niskim temperaturama.

Kao neki preporučeni rok za jesenju sadnju jeste prva polovina oktobra meseca. Vađenje belog luka koji je posađen u jesenjem periodu se obavlja početkom jula meseca i on se uspežno može čuvati do 6 meseci ukoliko se pravilno uskladišti.

Prolećna sadnja

Za razliku od jesenje, za prolećnu sadnju je potrebno manje semena po težini, a dobija se u proseku više roda. Ovaj luk za vađenje stiže krajem jula meseca i nakon toga se može čuvati do 10 mesecu u uslovima kad je dobro uskladišten.

Kao neki optimalni rok za sadnju belog luka u proleće se računa period do polovine marta meseca. Dubina na koju se obavlja sadnja je takva da bi čenovi trebali da se nalaze na dubini od 4cm, što je nešto pliće nego kada se sadi u jesen.

Berba i skladištenje

Vađenje belog luka može započeti kada je samo trećina lista zelena, tad se listovi opuštaju i počinju da poležu po zemlji. Ukoliko se vađenje obavlja mašinski, tad je to potrebno obaviti i pre nego je polovina listova požutila, a za neke sorte se berba obavlja odmah nakon formiranja glavica.

Ručno vađenje teško da može uspeti samo prostim čupanjem luka iz zemlje usled pucanja listova. Iz tog razloga se koristi motika da se zemljište rastrese u blizini glavice, što olakšava vađenje glavica iz zemlje.

Nakon vađenja je neophodno ih očistiti od zemlje, ostaviti da se prosuše i nakon toga ih razvrstati (klasirati ) prema veličinama glavica. Kada se gaji u domaćinstvima za svoje potrebe i za iznošenje na pijace radi prodaje, luk se plete u takozvane vence i potom okači na mesto sa promajom da se osuši.

Ukoliko se berba obavlja na većoj površini, mašinskim putem tad se luk ostavlja na parceli da se osuši. Posle izvesnog vremena se pristupa uklanjanju lisne mase koja se odseče na par centimetara od glavice i uklanjanju korena. Tako pripremljen luk se pakuje u mrežaste džakokove da bi se proces sušenja mogao nastaviti i u skladištu.

Autor: Nikola Vejin

uzgoj belog luka

NAJNOVIJE!!!

BLOG

Sajam poljoprivrede AGRA

Sajam poljoprivrede AGRA po 54 put

Ovogodišnji sajam poljoprivrede u organizaciji "Pomurski sejem" održan od 20. do 25. avgusta, nastavio je trend rasta. Mada je Gornja Radgona manje mesto na severu Slovenije, sajmu koji se u njemu organizuje polazi za rukom da svake godine beleži porast posetioca.

opširnije ...

Kupus - zbijenost glavice i kvalitet

Dokazano je da obilno đubrenje azotom bez adekvatne količine lako pristupačnog fosfora i kalijuma u zemljištu dovodi do formiranja slabo zbijenih, rastresitih, slabo čvrstih glavica. Zbijenost glavice kupusa određuje kvalitet.

opširnije ...

servis kombajna

Kvarovi na kombajnima u 2015.

Da se malo okrenemo i opišemo koji su nedostaci i kvarovi uočeni prošle, 2015.godine prilikom pregleda kombajna. Uočeno je dosta stradalih silent blokova, pa je bilo i dosta prekida pregleda dok se taj problem nije rešio...

opširnije ...

crni beli crveni luk

Njegovo visočanstvo LUK

Luk kao osnova mnogih jela – bilo da je sirov, dinstan ili pečen. Teško bi bilo zamisliti bilo koju kuhinju bez njega, jer predstavlja jedan od prirodnih sastojaka koji se najčešće koristi. Luk je dugo vremena poštovan, ne samo zbog ...

opširnije ...

PARTNERI